“Школа Европе”, септембар
КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ: ГЛОБАЛНИ ИЗАЗОВ
Тренутне климатске промене трансформишу нашу планету. У последње две деценије доживљавамо најтоплије године икада забележене, а екстремни временски догађаји (шумски пожари, поплаве …) постају све учесталији, како у Европи, тако и у свету. Нема више времена за губљење у смањивању глобалног загревања и избегавању катастрофалних промена за живот наше планете.
Уколико се не предузму хитне интервенције, глобално загревање ће ризиковати да премаши прединдустријске нивое за више од 2 ° Ц до 2060. године, па чак и да достигне 5 ° Ц током година.
Ово повећање глобалних температура ће имати разоран утицај на природу, узрокујући неповратне промјене у многим екосистемима, што ће резултирати губитком биодиверзитета. Више температуре и интензивнији временски догађаји такође ће изазвати огромне трошкове за економију Европске уније, као и отежати капацитете земаља за производњу хране.
Следећа светска климатска конференција биће одржана у новембру следеће године у Глазгову, Шкотска. Надамо се да ће ова конференција дати допринос преиспитивању механизама развоја и преиспитивању везе између природних система и друштвених система.
Нажалост, данас људска бића настављају да масовно троше ресурсе планете као никада до сада. Из тог разлога, маркери компоненти климатског система мењају се брзином која није виђена вековима. Међутим, све се може позитивно променити ако успемо да одлучно ограничимо емисије угљен -диоксида.
Како би се носиле са овом ситуацијом, земље ЕУ су поставиле обавезујуће циљеве емисија за кључне секторе економије, како би се значајно смањиле емисије гасова стаклене баште. У априлу 2021. године, Веће и Европски парламент постигли су привремени споразум о европском законодавству о клими, чији је циљ да се у законодавство уведе циљ смањења емисија до 2030. године.
Споразум су одобрили министри ЕУ у јуну 2021. године.
Наравно, ова дубља посвећеност клими ће захтевати трансформацију индустрије ЕУ, али ће, истовремено, омогућити стимулисање одрживог економског раста са новим радним местима и значајним здравственим и еколошким предностима, у корист свих грађана.
Да би се постигли циљеви Париског споразума и ухватило у коштац са климатским променама, неопходно је деловати заједнички. ЕУ снажно подржава климатски пројекат на свим међународним форумима. Штавише, ЕУ је водећи светски финансијер у области климе.
Сви морамо бити чврсто уверени да је борба против климатских промена неопходна за будућност Европе и света.
Силвано Марсељиа
Председник АЕДЕ -а
ХУМАНИТАРНИ КОРИДОРИ:
ПРВИ ЕВРОПСКИ КОРАК, ПОТРЕБАН, АЛИ НИЈЕ ДОВОЉАН, ДА ДОБРОДОШЛИ И УКЉУЧУЈЕ
Пиер Виргилио Дастоли
Председник Европског покрета у Италији
Оно што се дешава у Авганистану изненадило је владе и међународне институције због очигледне брзине одлуке САД-а и још бржег освајања власти од стране талибана, али је много мање изненадило бројне невладине организације које су деловале годинама на терену, и које су биле од суштинског значаја за ефикасност и ширење хуманитарне помоћи, што је било евидентно у последњем чланку који је написао Гино Страда.
Ова помоћ се поверава не само владама ИСАФ коалиције (International Security Assistance Force (ISAF)) успостављене – вреди поновити – 20. децембра 2001. године на основу једногласне одлуке Савета безбедности Уједињених нација, и не у виду западне окупације авганистанске територије до тада контролисане самим талибанима уз подршку сунитског исламистичког покрета Ал Каиде укорењеног у Пакистану уз саучесништво самог Пакистана, као и Саудијске Арабије.
Као што знамо, талибански покрет је у почетку подржан (и наоружаван) од стране САД, у антисовјетској кампањи, у оквиру међустраначких савеза у целом региону, циљ је био стабилност ауторитарних режима на власти (са значајаним изузетком Садамовог Ирака, а затим Гадафијеве Либије), oвај циљ је био уједињен са економским интересима везаним за нафту и са сталним сукобом, не само верским између Суннита с једне и Шита с друге стране. Такође знамо да се исламски свет не коинцидира са свим арапским друштвима и да не припадају сви Арапи исламској религији или њеним фундаменталистичким тенденцијама, да се панисламизам у историји није коинцидирао са панарабизмом и да је стога разумљиво, хитно и неопходно, на пример, да Европска унија, приликом дефинисања своје стратешке аутономије, у „нову медитеранску агенду“ укључи поновни дијалог са арапским светом у циљу евро-медитеранске заједнице по моделу Европске заједнице за угаљ и челик (European Coal and Steel Community).
У том контексту, два најхитнија питања са којима се сада суочава неизбежни конституисања Исламског Емирата Авганистан са обликом теократске државе под тоталитарном диктатуром су, с једне стране, повезана са гаранцијама дистрибуције хуманитарне помоћи народу Авганистана и , с друге стране, да се осигура право на азил за све оне који ће бити присиљени да се региструју на својој земљи, у своју државу како би одбранили своје достојанство и, на крају, заштитили своје животе у опасности. Што се тиче хуманитарне помоћи, ово су суштинске мере које немају везе са финансијском сарадњом са земљама у развоју, која је суштински део односа европске Уније (и њених држава чланица) са многим трећим земљама и по којима Европска унија треба да подржава исте услове поштовања људских права које захтева у Унији према логици кохерентности између унутрашње и спољне политике.
Европски покрет је дуго тврдио- а Емма Бонино је то такође подржала када јој је, као европској комесарки, то поверено- да би хуманитарна помоћ и финансијска сарадња са земљама у развоју постепено постале ексклузивне надлежности Европске уније, попут трговинске политике, царине унија, монетарне политике, правила конкуренције и очување морских биолошких ресурса данас су, укључујући међународне уговоре у оквиру европског буџета који се финансирају из властитих средстава, који гарантују ниво расхода који је барем једнак оном са којим су Европска унија и све државе чланице тренутно обавезане.
Ово би био важан корак напред на путу ка истинској (јединственој?) заједничкој спољној политици и саставни елемент европске стратешке аутономије, јер ћемо у областима одбране и вештачке интелигенције дуго живети у ситуацији међузависности, ако не и зависности од Сједињених Држава.
Питање права на азил, према међународним конвенцијама (првенствено Женевској, које би требало ажурирати како би се узело у обзир да се концепт „избеглице“ значајно променио од краја двадесетог века до првих година овог новог века) – да буду призната Афганистанцима онако како смо то признали Сиријцима и, делом, Ирачанима, али и да треба да буду призната Африканцима подсахарске националности који беже од ратова, еколошких катастрофа и експропријације земљишта, знајући да је стопа одбијања пријава и репатријација врло висока, превисока – не може се ограничити само на идеју подршке суседним земљама попут Пакистана (гдје је присутно много сунитских фундаменталиста) или Турске која је за сада одбила да прихвати нове авганистанске избјеглице из Ирана, гдје превладавају Шити, или Таџикистан и неке афричке земље попут Уганде.
Већ данас, шест стотина хиљада Афганистанаца, од којих скоро половина живи у Европској унији, у Немачкој, али и у Уједињеном Краљевству, Норвешкој и Швицарској. Отварање Европске уније новим тражиоцима азила, треба да узме у обзир, између осталог, циљеве поновног окупљања породице или ефикасан начини постизања политике инклузије и интеграције који су лакши тамо где има заједнице из одговарајућих земаља.
Хитност проузрокована брзим променама режима захтева хитне мере како би се хиљадама Авганистанаца омогућило напуштање земље, приоритетни путеви за испитивање захтева за азил у ситуацији узајамне безбедности и модалитета пресељења према логици изнетој у претходном пасусу, политике поновног окупљања и инклузије породица, правичне расподеле миграционих токова заједно са блокирањем повратка авганистанских држављана у своју земљу.
Приоритетни пут мора бити пут хуманитарних коридора, који је успешно тестиран у Италији од 2015. године на основу споразума између заједнице Сант’Егидио, Федерације евангеличких цркава Италије, Валдензијског стола и италијанске владе – додуше за ограниченије групе људи – а касније и у Француској и Белгији, на основу партнерства између невладиних организација заједно са волонтерима и званичницима УНХЦР-а и јавним сектором (европске и националне институције).
Први одабир морају извршити невладине организације које раде на терену, а које морају добити већу подршку од својих земаља порекла и/или од Европске комисије на основу пројеката пресељења и пријема у Европи, друго од стране делегације Европске уније у Кабулу , која мора деловати као „конзулат“ Европске уније у сарадњи са министарствима унутрашњих послова држава чланица издавањем „хуманитарних виза са ограниченим територијалним важењем“ и, треће, од стране невладиних организација према моделу „широко распрострањен пријем”, који тражиоцима азила нуди могућност интеграције у друштвене и културне садржаје, школовање и, коначно, интеграцију у свет рада за људе који су често на високом нивоу студија, али траже свој први посао.
Европска унија треба да учини структуру Агенције Фронтек и добровољаца Европског корпуса солидарности доступним за ову хитну акцију поред Делегације Службе за спољне послове у Кабулу.
У моделу „широко распрострањеног пријема“ локалне заједнице и градови могу одиграти фундаменталну улогу, што се показало последњих дана ефективном доступношћу националне конфедерације локалних власти Италије (Associazione Nazionale dei Comuni Italiani) и Лиге локалних аутономија.
‘Афганистански модел’ хуманитарних коридора могао би послужити као пример за ширу имплементацију пројекта трансфера и пријема азиланата – како су предложили Комисија и Европски парламент – усмјерен на људе из подсахарске Африке да створе сигуран и законит пут уласка у Европу избегавањем смртних путовања и мрежа трговаца људима.
ШВАЈЦАРСКА СЕКЦИЈА АЕДЕ: ПОСЛЕДЊИХ ДЕСЕТ ГОДИНА АКТИВНОСТИ
Госпођа Јанине Безагует
Изненадни прекид свих наших акција због пандемије довео нас је до размишљања о нашим активностима у протеклој деценији.
Наше интересовање за област језика и образовних иновација није опало. Транс-европски СКАЛА (SCALA) пројекат успео је да мобилише енергију неколико великих европских универзитета, признатих истраживачких центара и повећа ангажман различитих секција (Немачке, Бугарске, Француске, Мађарске, Румуније, Пољске и Швајцарске) у корист двојезичног образовања у средњим школама.
У непосредном наставку развили смо нови СКАЛА пројекат, чија је једна од посебности отварање регионалним језицима, тачније Окситанском. Главна сврха је била промовисање двојезичног образовања од почетног школског циклуса, односно првог одељења јаслица. Сада је опште познато да је такво образовање драгоцено оруђе за језички, културни и когнитивни развој.
Неколико секција АЕДЕ-а (Немачка, Француска, Швајцарска) учествовало је у радној групи коју је основао професор Лаурент Гајо, што је довело до производње образовног прибора за наставнике и тренере наставника. Ово наставно средство, објављено 2014. године, састоји се од скупа дидактичких картица и дидактичких низова. Резултат усклађивања академског истраживања и праксе на терену показао се као практичан водич за промоцију двојезичности међу децом. Комплет је био прави успех који је захтевао поновно издавање 2017. Због тога је дао успешан образовни и практичан наставак великог пројекта Транс европска СКАЛА.
Наша секција је такође била заинтересована за иницијативу једног од својих чланова, Пјера Бкела, који је 2016. године основао Удружење за размену језика, АРПЕЛ, непрофитно удружење које организује око 100 годишњих размена са Немачком, САД, Канадом и Аустралијом. Сарађује са школским властима и широком мрежом јавних и приватних средњих школа.
Све ове пројекте подржала је Фондација Хенри Мосер, чији је оснивач био пионир двојезичног образовања у Швајцарској. Нажалост, Мосер је умро у септембру 2020. Човек који је слушао и водио дијалоге, био је веран и безусловни пријатељ швајцарског одељења АЕДЕ-а.
Ако је у овим епидемијским временима наша Секција радила у пат позицији, стало нам је до идеје да се настави пројекат који је Кристиан Саинт Лезер представио на састанку Комитета у Риму у марту 2017. То је студија о образовању миграната у земљама АЕДЕ-а која би омогућила поређење и анализу имплементираних система. Посебну пажњу треба посветити младим избеглицама без пратње, чији су животни услови тешки и који често остају изостављени из таквих споразума.
Слично, са занимањем пратимо програм академске, професионалне и друштвене интеграције, усмерен на људе којима је потребан азил и миграције.
Овај програм, Хоризон 2000, посебно се конкретизује поновним уписивањем студија уписом на универзитет или другом професионалном оријентацијом. То је јединствено искуство у Швајцарској.
Осим педагошког размишљања, швајцарска секција је покренула или учествовала у бројним догађајима. Састанак Европске канцеларије у Риму у априлу 2012. године, ванредни међународни конгрес у Брижу у новембру 2012. године, студијско путовање у Брисел, 2. и 3. маја 2013. године, европска канцеларија у Стразбуру, 17. и 18. маја 2013. године, стопама Оберлина, Пастеур дес Лумиерес, Маја 2015. посетом музеју Оберлин, концентрационог логора Струтхоф и меморијала Ширмек, Европска канцеларија у Луксембургу, 7. маја 2016.
Учешће на Европској конференцији у организацији француске секције, 4. и 5. фебруара 2017. Поред тога, присуство мале швајцарске делегације на 60. годишњици Римских уговора у марту 2017. године; учешће и одржавање радионице на петогодишњем колоквијуму у Мендеу (Француска) на тему регионалних језика и мултикултуралних друштава; присуство једног од наших чланова на дану студија нашег партнерског удружења, АЕДЕ Француска, о образовном пројекту у јануару 2019; асоцијативни састанак у Босеју (Швајцарска) 1. јуна 2019. на тему „Вишејезичност и образовање“; посета двојезичних одељења ПРИМА (француско-немачки) у Нојшателу, једином једнојезичном кантону који нуди двојезично образовање у својим јавним школама од раног узраста, маја 2019.
У закључку, може изгледати изненађујуће да је мали део попут нашег, на ваневропској територији, успео да спроведе ове активности у последњих десет година. Међутим, ови резултати су били једино могући, захваљујући потпуној вољи чланова швајцарског одбора, немилосрдној подршци Фондације Мосер и залагању наставника и истраживача под надлежним вођством професора Лаурента Гајоа. У време када нас брутални завршетак преговора са Бриселом од стране Савезног савета тера да се плашимо најгорег, сада је можда на нама, убеђеним Европљанима, да вратимо врата нашој европској будућности.
Пројекат „Европска свесност“
Дитрих Елисабет
Са шефом представништва ЕУ у Аустрији Мартином Селмаиром, амбасадором, договорено је да би се пројекат могао имплементирати на јесен:
- Учествоваће пет аустријских средњих школа у Бечу, Штајерској и Градишћу;
- У фоајеу школа биће застава ЕУ и плакати о историји и вредностима оснивача ЕУ;
- На почетку пројекта биће видео порука Министарства европских послова, госпође Едтстадлер и амбасадора ЕУ у Аустрији, господина Селмаира;
- Школе пројекта се обавезују да ће учествовати у најмање два европска пројекта годишње, 9. маја и 10. децембра, и да ће дати приоритет Европи у свим категоријама наставе, са посебном пажњом на разреде 6, 7 и 8, са евиденцијама чињеница од стране наставника;
- ЕАТ-Аустрија успоставља контакте са неким партнерским школама одељења ЕАТ-а путем виртуелног клуба Еуроптимус, на свим језицима за ученике, не само на енглеском.
- <Европа Директ> и <Тим Европе> постаће партнери ЕАТ-Аустрије, кључне ријечи: „Настава по мјери,„ правовремено “за наставнике и ученике, кроз стручњаке који говоре у виртуелном клубу Еуроптимус
- ЕАТ-Аустрија сарађује са ПОЛИС-ом и „Европа при школи“, два програма Министарства просвете,
- Мала књига (<Европска унија, другачије виђена>) ауторке Елизабет Дитрих подржана је од стране представништва у Аустрији и доступна је школама. Планиране су студијске посете Бриселу и Стразбуру;
- Неки наставници из ЕАТ-Аустриа помоћи ће школама пројекта са својим искуством као старији консултанти
- Након максимално две године, пројекат ће бити оцењиван и документован: Циљ је да Европа и Европска унија и европске вредности оснивача буду добро познате у школском животу, да се елиминишу предрасуде и створи емоционалнији приступ нашој Европи!
“Школа Европе”, септембар
КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ: ГЛОБАЛНИ ИЗАЗОВ
Тренутне климатске промене трансформишу нашу планету. У последње две деценије доживљавамо најтоплије године икада забележене, а екстремни временски догађаји (шумски пожари, поплаве …) постају све учесталији, како у Европи, тако и у свету. Нема више времена за губљење у смањивању глобалног загревања и избегавању катастрофалних промена за живот наше планете.
Уколико се не предузму хитне интервенције, глобално загревање ће ризиковати да премаши прединдустријске нивое за више од 2 ° Ц до 2060. године, па чак и да достигне 5 ° Ц током година.
Ово повећање глобалних температура ће имати разоран утицај на природу, узрокујући неповратне промјене у многим екосистемима, што ће резултирати губитком биодиверзитета. Више температуре и интензивнији временски догађаји такође ће изазвати огромне трошкове за економију Европске уније, као и отежати капацитете земаља за производњу хране.
Следећа светска климатска конференција биће одржана у новембру следеће године у Глазгову, Шкотска. Надамо се да ће ова конференција дати допринос преиспитивању механизама развоја и преиспитивању везе између природних система и друштвених система.
Нажалост, данас људска бића настављају да масовно троше ресурсе планете као никада до сада. Из тог разлога, маркери компоненти климатског система мењају се брзином која није виђена вековима. Међутим, све се може позитивно променити ако успемо да одлучно ограничимо емисије угљен -диоксида.
Како би се носиле са овом ситуацијом, земље ЕУ су поставиле обавезујуће циљеве емисија за кључне секторе економије, како би се значајно смањиле емисије гасова стаклене баште. У априлу 2021. године, Веће и Европски парламент постигли су привремени споразум о европском законодавству о клими, чији је циљ да се у законодавство уведе циљ смањења емисија до 2030. године.
Споразум су одобрили министри ЕУ у јуну 2021. године.
Наравно, ова дубља посвећеност клими ће захтевати трансформацију индустрије ЕУ, али ће, истовремено, омогућити стимулисање одрживог економског раста са новим радним местима и значајним здравственим и еколошким предностима, у корист свих грађана.
Да би се постигли циљеви Париског споразума и ухватило у коштац са климатским променама, неопходно је деловати заједнички. ЕУ снажно подржава климатски пројекат на свим међународним форумима. Штавише, ЕУ је водећи светски финансијер у области климе.
Сви морамо бити чврсто уверени да је борба против климатских промена неопходна за будућност Европе и света.
Силвано Марсељиа
Председник АЕДЕ -а
ХУМАНИТАРНИ КОРИДОРИ:
ПРВИ ЕВРОПСКИ КОРАК, ПОТРЕБАН, АЛИ НИЈЕ ДОВОЉАН, ДА ДОБРОДОШЛИ И УКЉУЧУЈЕ
Пиер Виргилио Дастоли
Председник Европског покрета у Италији
Оно што се дешава у Авганистану изненадило је владе и међународне институције због очигледне брзине одлуке САД-а и још бржег освајања власти од стране талибана, али је много мање изненадило бројне невладине организације које су деловале годинама на терену, и које су биле од суштинског значаја за ефикасност и ширење хуманитарне помоћи, што је било евидентно у последњем чланку који је написао Гино Страда.
Ова помоћ се поверава не само владама ИСАФ коалиције (International Security Assistance Force (ISAF)) успостављене – вреди поновити – 20. децембра 2001. године на основу једногласне одлуке Савета безбедности Уједињених нација, и не у виду западне окупације авганистанске територије до тада контролисане самим талибанима уз подршку сунитског исламистичког покрета Ал Каиде укорењеног у Пакистану уз саучесништво самог Пакистана, као и Саудијске Арабије.
Као што знамо, талибански покрет је у почетку подржан (и наоружаван) од стране САД, у антисовјетској кампањи, у оквиру међустраначких савеза у целом региону, циљ је био стабилност ауторитарних режима на власти (са значајаним изузетком Садамовог Ирака, а затим Гадафијеве Либије), oвај циљ је био уједињен са економским интересима везаним за нафту и са сталним сукобом, не само верским између Суннита с једне и Шита с друге стране. Такође знамо да се исламски свет не коинцидира са свим арапским друштвима и да не припадају сви Арапи исламској религији или њеним фундаменталистичким тенденцијама, да се панисламизам у историји није коинцидирао са панарабизмом и да је стога разумљиво, хитно и неопходно, на пример, да Европска унија, приликом дефинисања своје стратешке аутономије, у „нову медитеранску агенду“ укључи поновни дијалог са арапским светом у циљу евро-медитеранске заједнице по моделу Европске заједнице за угаљ и челик (European Coal and Steel Community).
У том контексту, два најхитнија питања са којима се сада суочава неизбежни конституисања Исламског Емирата Авганистан са обликом теократске државе под тоталитарном диктатуром су, с једне стране, повезана са гаранцијама дистрибуције хуманитарне помоћи народу Авганистана и , с друге стране, да се осигура право на азил за све оне који ће бити присиљени да се региструју на својој земљи, у своју државу како би одбранили своје достојанство и, на крају, заштитили своје животе у опасности. Што се тиче хуманитарне помоћи, ово су суштинске мере које немају везе са финансијском сарадњом са земљама у развоју, која је суштински део односа европске Уније (и њених држава чланица) са многим трећим земљама и по којима Европска унија треба да подржава исте услове поштовања људских права које захтева у Унији према логици кохерентности између унутрашње и спољне политике.
Европски покрет је дуго тврдио- а Емма Бонино је то такође подржала када јој је, као европској комесарки, то поверено- да би хуманитарна помоћ и финансијска сарадња са земљама у развоју постепено постале ексклузивне надлежности Европске уније, попут трговинске политике, царине унија, монетарне политике, правила конкуренције и очување морских биолошких ресурса данас су, укључујући међународне уговоре у оквиру европског буџета који се финансирају из властитих средстава, који гарантују ниво расхода који је барем једнак оном са којим су Европска унија и све државе чланице тренутно обавезане.
Ово би био важан корак напред на путу ка истинској (јединственој?) заједничкој спољној политици и саставни елемент европске стратешке аутономије, јер ћемо у областима одбране и вештачке интелигенције дуго живети у ситуацији међузависности, ако не и зависности од Сједињених Држава.
Питање права на азил, према међународним конвенцијама (првенствено Женевској, које би требало ажурирати како би се узело у обзир да се концепт „избеглице“ значајно променио од краја двадесетог века до првих година овог новог века) – да буду призната Афганистанцима онако како смо то признали Сиријцима и, делом, Ирачанима, али и да треба да буду призната Африканцима подсахарске националности који беже од ратова, еколошких катастрофа и експропријације земљишта, знајући да је стопа одбијања пријава и репатријација врло висока, превисока – не може се ограничити само на идеју подршке суседним земљама попут Пакистана (гдје је присутно много сунитских фундаменталиста) или Турске која је за сада одбила да прихвати нове авганистанске избјеглице из Ирана, гдје превладавају Шити, или Таџикистан и неке афричке земље попут Уганде.
Већ данас, шест стотина хиљада Афганистанаца, од којих скоро половина живи у Европској унији, у Немачкој, али и у Уједињеном Краљевству, Норвешкој и Швицарској. Отварање Европске уније новим тражиоцима азила, треба да узме у обзир, између осталог, циљеве поновног окупљања породице или ефикасан начини постизања политике инклузије и интеграције који су лакши тамо где има заједнице из одговарајућих земаља.
Хитност проузрокована брзим променама режима захтева хитне мере како би се хиљадама Авганистанаца омогућило напуштање земље, приоритетни путеви за испитивање захтева за азил у ситуацији узајамне безбедности и модалитета пресељења према логици изнетој у претходном пасусу, политике поновног окупљања и инклузије породица, правичне расподеле миграционих токова заједно са блокирањем повратка авганистанских држављана у своју земљу.
Приоритетни пут мора бити пут хуманитарних коридора, који је успешно тестиран у Италији од 2015. године на основу споразума између заједнице Сант’Егидио, Федерације евангеличких цркава Италије, Валдензијског стола и италијанске владе – додуше за ограниченије групе људи – а касније и у Француској и Белгији, на основу партнерства између невладиних организација заједно са волонтерима и званичницима УНХЦР-а и јавним сектором (европске и националне институције).
Први одабир морају извршити невладине организације које раде на терену, а које морају добити већу подршку од својих земаља порекла и/или од Европске комисије на основу пројеката пресељења и пријема у Европи, друго од стране делегације Европске уније у Кабулу , која мора деловати као „конзулат“ Европске уније у сарадњи са министарствима унутрашњих послова држава чланица издавањем „хуманитарних виза са ограниченим територијалним важењем“ и, треће, од стране невладиних организација према моделу „широко распрострањен пријем”, који тражиоцима азила нуди могућност интеграције у друштвене и културне садржаје, школовање и, коначно, интеграцију у свет рада за људе који су често на високом нивоу студија, али траже свој први посао.
Европска унија треба да учини структуру Агенције Фронтек и добровољаца Европског корпуса солидарности доступним за ову хитну акцију поред Делегације Службе за спољне послове у Кабулу.
У моделу „широко распрострањеног пријема“ локалне заједнице и градови могу одиграти фундаменталну улогу, што се показало последњих дана ефективном доступношћу националне конфедерације локалних власти Италије (Associazione Nazionale dei Comuni Italiani) и Лиге локалних аутономија.
‘Афганистански модел’ хуманитарних коридора могао би послужити као пример за ширу имплементацију пројекта трансфера и пријема азиланата – како су предложили Комисија и Европски парламент – усмјерен на људе из подсахарске Африке да створе сигуран и законит пут уласка у Европу избегавањем смртних путовања и мрежа трговаца људима.
ШВАЈЦАРСКА СЕКЦИЈА АЕДЕ: ПОСЛЕДЊИХ ДЕСЕТ ГОДИНА АКТИВНОСТИ
Госпођа Јанине Безагует
Изненадни прекид свих наших акција због пандемије довео нас је до размишљања о нашим активностима у протеклој деценији.
Наше интересовање за област језика и образовних иновација није опало. Транс-европски СКАЛА (SCALA) пројекат успео је да мобилише енергију неколико великих европских универзитета, признатих истраживачких центара и повећа ангажман различитих секција (Немачке, Бугарске, Француске, Мађарске, Румуније, Пољске и Швајцарске) у корист двојезичног образовања у средњим школама.
У непосредном наставку развили смо нови СКАЛА пројекат, чија је једна од посебности отварање регионалним језицима, тачније Окситанском. Главна сврха је била промовисање двојезичног образовања од почетног школског циклуса, односно првог одељења јаслица. Сада је опште познато да је такво образовање драгоцено оруђе за језички, културни и когнитивни развој.
Неколико секција АЕДЕ-а (Немачка, Француска, Швајцарска) учествовало је у радној групи коју је основао професор Лаурент Гајо, што је довело до производње образовног прибора за наставнике и тренере наставника. Ово наставно средство, објављено 2014. године, састоји се од скупа дидактичких картица и дидактичких низова. Резултат усклађивања академског истраживања и праксе на терену показао се као практичан водич за промоцију двојезичности међу децом. Комплет је био прави успех који је захтевао поновно издавање 2017. Због тога је дао успешан образовни и практичан наставак великог пројекта Транс европска СКАЛА.
Наша секција је такође била заинтересована за иницијативу једног од својих чланова, Пјера Бкела, који је 2016. године основао Удружење за размену језика, АРПЕЛ, непрофитно удружење које организује око 100 годишњих размена са Немачком, САД, Канадом и Аустралијом. Сарађује са школским властима и широком мрежом јавних и приватних средњих школа.
Све ове пројекте подржала је Фондација Хенри Мосер, чији је оснивач био пионир двојезичног образовања у Швајцарској. Нажалост, Мосер је умро у септембру 2020. Човек који је слушао и водио дијалоге, био је веран и безусловни пријатељ швајцарског одељења АЕДЕ-а.
Ако је у овим епидемијским временима наша Секција радила у пат позицији, стало нам је до идеје да се настави пројекат који је Кристиан Саинт Лезер представио на састанку Комитета у Риму у марту 2017. То је студија о образовању миграната у земљама АЕДЕ-а која би омогућила поређење и анализу имплементираних система. Посебну пажњу треба посветити младим избеглицама без пратње, чији су животни услови тешки и који често остају изостављени из таквих споразума.
Слично, са занимањем пратимо програм академске, професионалне и друштвене интеграције, усмерен на људе којима је потребан азил и миграције.
Овај програм, Хоризон 2000, посебно се конкретизује поновним уписивањем студија уписом на универзитет или другом професионалном оријентацијом. То је јединствено искуство у Швајцарској.
Осим педагошког размишљања, швајцарска секција је покренула или учествовала у бројним догађајима. Састанак Европске канцеларије у Риму у априлу 2012. године, ванредни међународни конгрес у Брижу у новембру 2012. године, студијско путовање у Брисел, 2. и 3. маја 2013. године, европска канцеларија у Стразбуру, 17. и 18. маја 2013. године, стопама Оберлина, Пастеур дес Лумиерес, Маја 2015. посетом музеју Оберлин, концентрационог логора Струтхоф и меморијала Ширмек, Европска канцеларија у Луксембургу, 7. маја 2016.
Учешће на Европској конференцији у организацији француске секције, 4. и 5. фебруара 2017. Поред тога, присуство мале швајцарске делегације на 60. годишњици Римских уговора у марту 2017. године; учешће и одржавање радионице на петогодишњем колоквијуму у Мендеу (Француска) на тему регионалних језика и мултикултуралних друштава; присуство једног од наших чланова на дану студија нашег партнерског удружења, АЕДЕ Француска, о образовном пројекту у јануару 2019; асоцијативни састанак у Босеју (Швајцарска) 1. јуна 2019. на тему „Вишејезичност и образовање“; посета двојезичних одељења ПРИМА (француско-немачки) у Нојшателу, једином једнојезичном кантону који нуди двојезично образовање у својим јавним школама од раног узраста, маја 2019.
У закључку, може изгледати изненађујуће да је мали део попут нашег, на ваневропској територији, успео да спроведе ове активности у последњих десет година. Међутим, ови резултати су били једино могући, захваљујући потпуној вољи чланова швајцарског одбора, немилосрдној подршци Фондације Мосер и залагању наставника и истраживача под надлежним вођством професора Лаурента Гајоа. У време када нас брутални завршетак преговора са Бриселом од стране Савезног савета тера да се плашимо најгорег, сада је можда на нама, убеђеним Европљанима, да вратимо врата нашој европској будућности.
Пројекат „Европска свесност“
Дитрих Елисабет
Са шефом представништва ЕУ у Аустрији Мартином Селмаиром, амбасадором, договорено је да би се пројекат могао имплементирати на јесен:
- Учествоваће пет аустријских средњих школа у Бечу, Штајерској и Градишћу;
- У фоајеу школа биће застава ЕУ и плакати о историји и вредностима оснивача ЕУ;
- На почетку пројекта биће видео порука Министарства европских послова, госпође Едтстадлер и амбасадора ЕУ у Аустрији, господина Селмаира;
- Школе пројекта се обавезују да ће учествовати у најмање два европска пројекта годишње, 9. маја и 10. децембра, и да ће дати приоритет Европи у свим категоријама наставе, са посебном пажњом на разреде 6, 7 и 8, са евиденцијама чињеница од стране наставника;
- ЕАТ-Аустрија успоставља контакте са неким партнерским школама одељења ЕАТ-а путем виртуелног клуба Еуроптимус, на свим језицима за ученике, не само на енглеском.
- <Европа Директ> и <Тим Европе> постаће партнери ЕАТ-Аустрије, кључне ријечи: „Настава по мјери,„ правовремено “за наставнике и ученике, кроз стручњаке који говоре у виртуелном клубу Еуроптимус
- ЕАТ-Аустрија сарађује са ПОЛИС-ом и „Европа при школи“, два програма Министарства просвете,
- Мала књига (<Европска унија, другачије виђена>) ауторке Елизабет Дитрих подржана је од стране представништва у Аустрији и доступна је школама. Планиране су студијске посете Бриселу и Стразбуру;
- Неки наставници из ЕАТ-Аустриа помоћи ће школама пројекта са својим искуством као старији консултанти
- Након максимално две године, пројекат ће бити оцењиван и документован: Циљ је да Европа и Европска унија и европске вредности оснивача буду добро познате у школском животу, да се елиминишу предрасуде и створи емоционалнији приступ нашој Европи!
АЕДЕ / ЕАТ је међународно непрофитно удружење
(AISBL)
2 Place Luxembourg (MEI-EMI), 1050 BRUXELLES
www.aede.eu aedeeuropea@gmail.com
(AISBL)
2 Place Luxembourg (MEI-EMI), 1050 BRUXELLES