Sadržaj:
SEĆANJE NA DAVIDA SASOLIJA
Evropsko udruženje nastavnika
Specijalno izdanje časopisa „Škola Evrope” povodom Dana Evrope 2021.
Članak predsednika Evropskog parlamenta Davida Marije Sasolija
EVROPA NA RASKRŠĆU I NASTAVNIČKA PROFESIJA
ZAJEDNIČKO VOĐSTVO ZA PROMOVISANJE PROCESA ORGANIZACIONE PROMENE
Serena Greko (Nacionalni institut za dokumentaciju, inovacije i obrazovna istraživanja)
AEDE studijski i saradnički sastanak
SEĆANJE NA DAVIDA SASOLIJA
Na otvaranju ovog broja našeg časopisa želimo da se setimo nedavno preminulog predsednika Evropskog parlamenta Davida Sasolija. Sasolijevom smrću gubimo vodeću ličnost, ubeđenog proevropljanina, koji je duboko verovao u evropski bedem prava i mogućnosti, u posvećenost najugrženijim i nezaštićenim ljudima, u borbi protiv svih oblika nepravde i prevara. Bio je predsednik Evropskog parlamenta u jednom od najtežih perioda u novijoj istoriji. Uvek se borio za svoju ideju čvrstije i inkluzivnije Unije i naporno je radio da približi Evropski parlament Evropljanima. Njegov inauguracioni govor na mestu predsednika Evropskog parlamenta 2019. godine bio je veoma značajan, kada je čvrsto izjavio da „Evropska unija nije slučajnost istorije. Nismo mi slučaj istorije, već deca i unuci onih koji su uspeli da pronađu protivotrov toj nacionalističkoj degeneraciji koja je zatrovala našu istoriju. Ako smo Evropljani, to je i zato što smo zaljubljeni u naše zemlje”.
Sasoli je pokazao prijateljstvo i divljenje prema našem Udruženju i u maju 2021. godine poslao nam je zanimljiv članak za naš list „Škola Evrope“, koji ponovo objavljujemo u njegovo sećanje.
Silvano Marselja
Evropski predsednik AEDE-a
Evropsko udruženje nastavnika
Specijalno izdanje časopisa „Škola Evrope” povodom Dana Evrope 2021.
Članak predsednika Evropskog parlamenta Davida Marije SASOLIJA
EVROPA NA RASKRŠĆU I NASTAVNIČKA PROFESIJA
Brisel, 15. april 2021
Ovogodišnji Dan Evrope pada usred onoga što se s pravom može tvrditi da je jedna od najtežih kriza kontinenata – i sveta u celini – sa kojiom se suočava od kraja Drugog svetskog rata. Uz osećaj upitanosti i neizvesnosti u pogledu osnova i trajnosti evropskih integracija, kritičko promišljanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Evropskog projekta je relevantnije nego ikada.
Pored razorne pandemije sa ozbiljnim društvenim i ekonomskim implikacijama, populizam, ponovno oživljavanje autoritarizma i opadanje vere u parlamentarizam izazivaju zapadni model liberalne predstavničke demokratije. Poslednja decenija je razotkrila krhkost ovog sistema zasnovanog na pravilima kojima se na kraju oslanja na poverenje građana. Samo nekoliko decenija nakon što je Fransis Fukujama slavno proglasio „kraj istorije […] i univerzalizaciju zapadne liberalne demokratije kao konačnog oblika ljudske vladavine“, čini se da je upravo ovaj oblik vladavine doveden u pitanje u sopstvenom postojanju. I ovo se takođe odnosi na Evropsku uniju, njen specifičan institucionalni dizajn i politički legitimitet koji je u osnovi čini ranjivom na spoljne šokove i krize. Ipak, odgovor na nagrizajuće verovanje javnosti u kapacitet rešavanja problema i legitimitet evropskih institucija i politika ne može biti povratak starim demonima našeg kontinenta džingoizma, nacionalne podele i netolerancije; odgovor leži u izgradnji sveobuhvatnije i bolje Evrope.
Zaista, postoji nada u bolju evropsku budućnost, nadu koju predstavlja činjenica da ovogodišnji 9. maj ne samo da obeležava godišnjicu Šumanove deklaracije i istorijsko polazište na putu ka današnjoj Uniji, već i zvanično počinje Konferencija o budućnosti Evrope. Iako smo svesni da takva konferencija neće eliminisati mnoge izazove sa kojima se Evropa suočava, postoji ogromna vrednost u svakoj akciji koja se preduzima da se identifikuju i njene snage i slabosti, potrebe, nade i frustracije naših građana, kao i put koji želimo da sledimo zajedno ka obećavajućoj budućnosti.
Za postizanje ovih ciljeva i za orijentaciju u sadašnjoj krizi, koja je pre svega kriza evropskog identiteta, Konferencija nudi jedinstvenu priliku koju treba iskoristiti.
Uspeh, međutim, zavisi od inspirisanja naroda Evrope da stvore zajedničku svrhu i sveobuhvatan osećaj pripadnosti – onaj koji je zasnovan na našim zajedničkim vrednostima i raste odozdo prema gore. Za postizanje ovog plemenitog cilja ništa nije bolje od negovanja evropske kulture i obrazovanja, dva glavna stuba na kojima počiva naša civilizacija.
Nekoliko drugih inicijativa bolje oličava spoznaju da istinski ujedinjena Evropa zahteva prevazilaženje puke ekonomske saradnje od vizije stvaranja Evropskog obrazovnog prostora – zajedničkog prostora u kojem učenici, znanje i ideje mogu cvetati, putovati preko granica i konstruktivno se međusobno angažovati .
Iako je pandemija pokazala nedostatke naših obrazovnih sistema, ona je takođe istakla suštinsku vrednost obrazovanja za pojedince i društvo. Dakle, budućnost Evrope je obrazovanje.
U ovom kontekstu, profesija nastavnika igra ključnu ulogu, ulogu koja nadilazi jednostavno prenošenje znanja. Nastavnici su u poziciji da mladim generacijama povere veštine i kompetencije potrebne da zadovolje potrebe 21. veka i savladaju digitalne i zelene tranzicije kroz koje trenutno prolazimo. Nastavnici mogu da upoznaju učenike sa raznolikom – ponekad podeljenom – istorijom i kulturnim nasleđem Evrope, podstičući na taj način istorijsko razumevanje i svest. A nastavnici mogu ne samo da podstiču, već i daju primer za građansko angažovanje i kritičko mišljenje, pomažući na taj način da se formiraju odgovorni i (samo)kritični građani koji su tako potrebni u svakom demokratskom društvu.
Kao i uvek, sudbina Evrope je u našim rukama – uključujući one naših prosvetnih radnika, koji imaju jedinstven potencijal da komuniciraju i umnožavaju evropski duh kao malo ko drugi, i koji su neophodni u nastanku prave „Škole Evrope“ .
Iz ove perspektive, simbolički značaj Dana Evrope je dvojak: s jedne strane, on se zalaže za evropsko odbacivanje totalitarizma, netolerancije i rasizma i njenu sposobnost da ostavi iza sebe mržnju, predrasude i pristrasnost. S druge strane, to označava ponovno otkrivanje Evrope svojih humanističkih i prosvećenih tradicija, veru da su pojedinci obdareni razumom, pojedinci koji se „usuđuju da znaju“, ali i „usuđuju se da deluju“ za opšte dobro ako je potrebno – kvalitete koje su danas kao imperativ kao što su bili u osvit Drugog svetskog rata.
David Maria SASSOLI
predsednik Evropskog parlamenta
ZAJEDNIČKO VOĐSTVO ZA PROMOVISANJE PROCESA ORGANIZACIONE PROMENE
Serena Greko (Nacionalni institut za dokumentaciju, inovacije i obrazovna istraživanja)
Transformacija koju društvo doživljava postavlja nove obrazovne izazove koji zahtevaju da škole budu sistematski orijentisane na didaktičko-pedagoške inovacije. Unapređenje škole i inovacije – koje se podrazumevaju kao i unapređenje škole u smislu efektivnost škole – podrazumevaju ključna pitanja za evoluciju obrazovnih sistema, kao što je sposobnost da se odgovori na društvene promene, da se suoči sa izazovima inovacija, da garantuje inkluziju i da funkcioniše kao globalizovan i međusobno povezan međunarodni kontekst. Pandemija Covid-19 je, na primer, istakla važnost aspekata koji se odnose na organizacione promene – kao što su veštine rukovođenja u nastavi direktora, prisustvo raspoređenog vođstva, saradnički stav nastavnika, zajednica – koji su doprineli određivanju tipa odgovora koji su škole mogle da daju na hitnu situaciju. U stvari, nekoliko studija je prepoznalo da je liderstvo ključni faktor za organizaciono učenje i unapređenje sistema, pokazujući da postoji značajna korelacija između rada direktora i učenja učenika i da škole u kojima nastavnici aktivno sprovode akcije liderstvo se smatra efikasnijim i inovativnijim. To su škole u kojima uloga formalnog lidera podržava i podstiče liderske sposobnosti svih aktera, takođe sa ciljem smanjenja kritičnog uticaja u slučajevima promene direktora. Važno je razmisliti o tome koji su neophodni uslovi i faktori koji pomažu da se izgradi i održi zajednica profesionalnog učenja. Štaviše, prikladno je istražiti temu definisanja i analize strateških dokumenata škole. (Izveštaj o samoocenjivanju, trogodišnji plan obrazovne ponude, plan unapređenja i društveno izveštavanje), kao značajna sredstva identiteta u perspektivi jedinstvenog planiranja. U ovom scenariju zanimljivo je pomenuti okvir koji je predstavio OECD koji se odnosi na karakteristike škole kao organizacije koja uči, odnosno kao organizacije koja uči i koja je sposobna za duboke promene na nivou uloga i funkcija, ali , pre svega, na kulturnom nivou. U publikaciji Kools i Stoll (Kools M., Stoll L., (2016). What Makes a School a Learning Organisation?, in “OECD Education Working Papers”, No. 137, OECD Publishing, Paris in http://dx.doi.org/10.1787/5jlwm62b3bvh-en, consultato il 10/11/2020.) iz 2016. godine predložen je integrisani model zasnovan na sedam dimenzija (razvijanje i deljenje vizije usmerene na učenje pojedinačnoga i svakoga, sposobnost da kombinovanja kvaliteta i pravičnosti; stvaranja i podržavanja mogućnosti doživotnog obrazovanja za sve školsko osoblje, promovisanje mogućnosti za učenje i saradnju unutar školske zajednice; promovisanje kulture istraživanja i inovacija; kreiraje integrisanog sistema upravljanja znanjem; stvaranju veze i sinergije sa lokalnim područjem i sa širim sistemom obrazovanja i obuke; identifikacija i podržavanje distribuiranog modela liderstva za učenje), sa ciljem da se podrži razvoj škole u cilju stalnog usavršavanja, zamišljenog kako kao inovacija obrazovno-didaktičkih i organizacionih procesa, tako i kao unapređenje ishoda, u pogledu kvaliteta i pravičnosti. Školski model u kome su svi subjekti, pojedinačno, ali pre svega, kao celna, u stanju da poduče,reaguju i deluju u cilju ispunjenja zajedničke vizije, čiji je krajnji cilj da unapredi iskustvo učenja svih učenika, uzimajući u obzir ne samo kognitivne već i socijalne i emocionalne aspekte. U stvari, nastavnici sa didaktičkim i organizacionim koordinacionim ulogama sprovode važnu integracionu aktivnost u pogledu individualističkog vežbanja profesije, sistemski povezuju funkcionisanje škole, ublažavaju nehomogenost nastave, omogućavaju prepoznavanje i širenje inovacija, oni čine profesionalnu praksu javnom i dobru praksu replikuju, efektivno nadgledajući sprovođenje obrazovnog liderstva. Zaključno, da bi transformacija škole u organizaciju orijentisanu na učenje bila održiva, neophodno je intervenisati na sedam dimenzija na integrisan način, promovišući razvoj profesionalnog ljudskog kapitala i jačajući ulogu posrednih lidera.
AEDE studijski i saradnički sastanak
U decembru 2021. godine, povodom studijske posete dve škole iz Poljske i Rumunije jednoj italijanskoj školi, na inicijativu g. Luca Dipresa, evropskog predsednika EASA, prof. Silvano Marselja, promovisao je sastanak sa predstavnicima AEDE-a. Poljske i Rumunije. Glavni ciljevi sastanka AEDE-a bili su jačanje veza saradnje koje povezuju EEDA sekcije Italije, Poljske i Rumunije i produbljivanje veoma aktuelnih pitanja kao što je „Budućnost Evrope“. Rumunsku delegaciju je predstavljao g. Vasile Nicoara, evropski potpredsednik EAED-a, poljsku delegaciju prof. Marek Zajak, predsednik poljske sekcije AEDE.
Tokom sastanka se mnogo razmišljalo o izazovima sa kojima se Evropska unija danas suočava i o budućnosti koju je potrebno graditi zajedno kako bi se jačala evropska solidarnost. Posebno se razmišljalo o potrebi da Evropa ponovo otkrije novi snažan identitet kako bi identifikovala svoju ulogu u svetskoj ravnoteži, ozbiljno razmatrajući pitanje kakvo treba da bude njeno mesto u svetu, bez odricanja od svojih vrednosti i principa. Velika nada koja se pojavila u svima je da će „Konferencija o budućnosti Evrope” uspeti da prevaziđe iskušenja podela koja nas parališu i razdiru, da zajedno izgradimo pravu evropsku „renesansu“ i novi osnaženi dinamizam.
Ponovo je potvrđena posvećenost EEDA-a da nastavi da radi sa pažnjom i posvećenošću u aktivnostima koje se tiču evropskog kulturnog nasleđa. Ovo predstavlja neprocenjivu i temeljnu vrednost za svakog pojedinca i svako društvo i stoga se mora sačuvati i preneti na buduće generacije. Mladi ljudi treba da se upoznaju sa vrednostima iz prošlosti i da budu podstaknuti da shvate mnogostrukost i kulturnu raznolikost. Ovaj sastanak je takođe održan da bi se proslavio prof. Vasile Nicoara za njegova izuzetna nedavna profesionalna dostignuća. Nagrade su dodeljene Janetti Baraitaru i Mareku Zejacu za njihovu posvećenost podršci ideje ujedinjene i jake Evrope u školama.
L’AEDE/EAT
est une Association internationale à but non lucratif (AISBL)
2 Place Luxembourg (MEI-EMI), 1050 BRUXELLES www.aede.eu